Vaspitanje pasa: kompletan vodič za štene, povodac, nuždu i poslušnost

Vreme čitanja: 15-20 minuta

Vaspitanje pasa počinje prvog dana

Vaspitanje pasa nije niz trikova koje pas izvodi pred publikom, već svakodnevna komunikacija između čoveka i životinje. Kada u dom dođe štene, mnogi vlasnici pomisle da je dovoljno da nauče psa da sedne, dođe i obavi nuždu napolju. U praksi, uspešno vaspitanje pasa podrazumeva mnogo više: razumevanje ponašanja, postavljanje granica, doslednost, nagrađivanje dobrog ponašanja i sprečavanje loših navika pre nego što postanu problem. Bez obzira na rasu, uzrast ili temperament, svaki pas ima osnovne potrebe: sigurnost, rutinu, jasna pravila, dovoljno kretanja, mentalnu stimulaciju i ljubav. Kada se te potrebe zadovolje, mnogi problemi sa ponašanjem ili ne nastanu ili se znatno lakše rešavaju.

Vlasnici često traže savete o dresuri pasa tek kada se pojavi problem: grickanje, skakanje, lajanje, vučenje na povodcu, agresija prema drugim psima ili vršenje nužde u stanu. Međutim, najbolji rezultati dolaze kada se sa vaspitanjem počne odmah, ali i kada se shvati da pas ne radi stvari iz inata. Psi žive u sadašnjem trenutku i pamte ono što se dogodilo neposredno pre reakcije. Zato je pravovremena korekcija ključna, kao i doslednost u svakodnevnoj rutini. Ako pas jednom sme nešto da uradi, a drugi put bude kažnjen, zbunjenost je neminovna.

Autoritet nije isto što i strogost

U razgovorima o vaspitanju pasa često se pominju pojmovi alfa i čopor. Iako je važno da vlasnik bude lider i da pas zna ko postavlja pravila, autoritet se ne gradi udarcima, vikanjem ni zastrašivanjem. Pas koji se plaši vlasnika može da postane poslušan iz straha, ali takvo ponašanje često prati nesigurnost, stres i problemi u ponašanju. Pravi autoritet znači da pas veruje vlasniku, da zna šta se od njega očekuje i da je motivisan da sarađuje. To se postiže jasnim granicama, mirnim tonom, doslednošću i nagrađivanjem onoga što je dobro.

Kada se govori o komandi ne i komandi fuj, važno je da one budu jasne i da se koriste u trenutku kada pas počinje nešto da radi. Ako pas nešto uradi, a vlasnik reaguje mnogo kasnije, pas neće povezati korekciju sa svojim postupkom. Zato je najefikasnije sprečiti neželjeno ponašanje pre nego što se dogodi ili ga preusmeriti na prihvatljivu radnju. Na primer, kada štene počne da grize ruku, umesto udarca bolje je kratko prekinuti igru, reći ne ili fuj, pa ponuditi igračku koja sme da se grize. Time pas uči šta može, a ne samo šta ne sme.

Prvi dani sa štenetom: prostor, rutina i sigurnost

Dolazak šteneta u novi dom je velika promena. Bez obzira na to da li je štene došlo iz azila, od uzgajivača ili je pronađeno, prvih nekoliko dana treba posvetiti stvaranju osećaja sigurnosti. Štene treba da ima svoje mesto za spavanje, miran ugao za odmor i jasnu rutinu hranjenja, izvođenja napolje i igre. Prostor treba da bude bezbedan: kablovi, sitni predmeti, sredstva za čišćenje i otrovne biljke ne smeju biti dostupni. Iako je prirodno da vlasnik želi da štene stalno bude uz njega, preporučuje se postepeno navikavanje na kratko samostalno boravljenje u bezbednom prostoru.

Kavez ili boks mogu biti korisni ako se koriste pravilno. Oni nisu kazna, već mesto gde se pas odmara. Kavez treba da bude dovoljno velik da pas može da stoji, okrene se i legne, a unutra treba da bude udobna prostirka i poneka bezbedna igračka. Pas treba da dobije nagradu kada uđe u kavez, da se tamo hrani ili odmara, kako bi to mesto povezao sa pozitivnim iskustvima. Zatvaranje psa u mračnu prostoriju, kupatilo ili kavez kao kaznu može da izazove strah, histeriju i destruktivno ponašanje. Cilj nije izolacija, već sigurno mesto koje pas prihvata kao svoje.

Vršenje nužde: kako naučiti štene gde da obavlja potrebu

Učenje šteneta da obavlja nuždu napolju jedan je od najčešćih izazova. Štene koje je staro dva ili tri meseca još nema punu kontrolu bešike i crijeva, pa se nesreće moraju očekivati. Ključ uspeha je u rutini: štene treba izvesti odmah nakon buđenja, nakon obroka, nakon igre i pre spavanja. Kada obavi nuždu napolju, treba ga odmah nagraditi. Nagrada može biti posebna poslastica, mirna pohvala ili kratka igra, zavisno od toga šta pas najviše voli. Nagrađivanje je mnogo efikasnije od kažnjavanja, jer pas brzo uči koje ponašanje donosi prijatne posledice.

Ako se štene popiški u stanu, ne treba ga udarati ni kažnjavati nakon što je prošlo vreme. Pas neće razumeti zbog čega je kažnjen ako se kazna desi mnogo kasnije. Mesto treba dobro očistiti sredstvom koje uklanja miris, jer pas može da se vraća na isto mesto ako oseti trag mokraće. Pelene i novine mogu biti pomoć u prvim danima, ali dugoročno je cilj da pas sve potrebe obavlja napolju. Ako štene noću traži da izađe, potrebno je izaći bez velike igre i uzbuđenja, obaviti rutinu i vratiti se na spavanje. Postepeno će se periodi između izlazaka produžavati.

Kod starijih pasa koji počnu da obavljaju nuždu u kući nakon promene sredine, prvobitno treba isključiti zdravstvene probleme. Ako je pas zdrav, razlog može biti stres, promena rutine, preterano uzbuđenje ili nedovoljna kontrola bešike. U tim slučajevima pomaže češće izvođenje, miran pristup i nagrađivanje svakog uspešnog obavljanja napolju. Kažnjavanje obično pogoršava problem, jer pas može početi da se krije i da obavlja nuždu kada nije viđen.

Ishrana pasa: obroci, granule i voda

Pravilna ishrana je temelj zdravlja i utiče na ponašanje. Štenci obično jedu više manjih obroka dnevno, dok odrasli psi mogu da jedu jedan ili dva obroka, u zavisnosti od rase, aktivnosti i preporuke veterinara. Hrana treba da bude prilagođena uzrastu, veličini i zdravstvenom stanju. Granule su čest izbor jer su praktične i često sadrže potrebne hranljive materije, ali kvalitet je važniji od reklame. Voda treba da bude stalno dostupna, posebno ako pas jede suvu hranu ili je fizički aktivan.

Mnogi vlasnici pored granula daju kuvano povrće, pirinač, ribu ili meso. Takve dodatke treba uvoditi postepeno i umereno, uz pažljivo praćenje stolice i opšteg stanja psa. Poslednji obrok često se preporučuje ranije uveče, kako bi pas imao vremena da obavi nuždu pre spavanja i kako bi se smanjila potreba za noćnim buđenjem. Ipak, svaki pas je individua, pa je najbolje pratiti njegov ritam i konsultovati veterinara. Hranjenje iz ruke ili stalno popuštanje pred prohtevima može da stvori izbirljivost. Pas koji je zdrav i ima stalno dostupnu vodu neće gladovati ako mu se ponudi odgovarajuća hrana.

Proždrljivost i jedenje sa ulice predstavljaju poseban rizik. Neki psi su toliko motivisani hranom da pokušavaju da pojedu sve što nađu. U tom slučaju treba raditi na komandama fuj i pusti, koristiti kratak i blag trzaj povodca kada pas kreće ka nečemu što ne sme da uzme, i nagrađivati kada odustane. Brnjica može biti privremeno rešenje za bezbednost, ali treba da bude udobna i da se koristi pametno. Najvažnije je da pas ne stekne naviku da uzima hranu sa zemlje, jer posledice mogu biti ozbiljne. Ako je pas već pojeo nešto sumnjivo, potrebno je što pre potražiti veterinarsku pomoć.

Osnovne komande i način učenja

Osnovne komande kao što su sedi, legni, dodji, mesto, čekaj, ne, fuj i pusti treba učiti kroz kratke i pozitivne sesije. Štene najbolje uči kada je odmorno, sito i zainteresovano. Trening ne treba da traje predugo; bolje je više kratkih vežbi dnevno nego jedna dugačka. Nagrada treba da usledi odmah nakon željenog ponašanja. Kada pas savlada komandu u mirnom okruženju, postepeno se uvode ometanja: drugi ljudi, zvukovi, drugi psi, spoljašnja sredina. Tako pas uči da sluša i kada oko njega ima mnogo dešavanja.

Komanda dodji posebno je važna za bezbednost. Pas treba da nauči da dolazak uvek bude povezan sa nečim pozitivnim. Ako vlasnik psa zove samo kada ga vraća unutra, završava igru ili ga kažnjava, pas će vremenom prestati da dolazi. Zato treba vežbati poziv u različitim situacijama, nagrađivati dolazak i ponekad pustiti psa da ponovo ode u igru. Time se gradi poverenje i kontrola. Za pse koji su previše fokusirani na mirise ili druge pse, može pomoći dugačak kanap na bezbednom prostoru, kako bi vlasnik imao kontrolu, ali i dalje mogao da nagradi psa za dolazak.

Grickanje, ujedanje i igra

Štenci grickaju jer istražuju svet i jer im rastu zubi. Ujedanje tokom igre je normalna faza, ali pas mora da nauči granice. Kada štene previše jako ugrize, vlasnik treba mirno da prekine igru, kaže ne ili ispusti kratak visok zvuk, pa da se na kratko okrene ili ustane. Igra se nastavlja tek kada se pas smiri. Time pas uči da prejaka igra prekida zabavu. Važno je da se ne koriste udarci, tresenje za kožu ili zastrašivanje, jer takve metode mogu da izazovu strah, odbrambenu agresiju ili nepoverenje. Umesto toga, treba ponuditi odgovarajuće igračke i glodalice, posebno u periodu promene zuba.

Kod starijih pasa koji prejako grizu u igri, potrebno je prvo utvrditi šta pokreće takvo ponašanje. Može biti reč o preuzbuđenju, nedostatku fizičke aktivnosti, igri koju je pas naučio od ranije ili nesigurnosti. Prekid igre, miran ton i preusmeravanje na prihvatljivu aktivnost osnova su korekcije. Ako pas i pored toga postane agresivan, reži, ne pušta predmet ili brani hranu, potrebno je potražiti pomoć stručnjaka za ponašanje pasa. Ignorisanje ranih znakova može dovesti do ozbiljnijih problema.

Skakanje na ljude i uzbuđenje pri dočeku

Psi često skaču kada su uzbuđeni, kada vlasnik dođe kući ili kada u dom dođu gosti. Iako je takvo ponašanje često znak radosti, može biti opasno, posebno kod velikih pasa ili kada u kući ima dece i starijih osoba. Najefikasniji pristup je ignorisanje skakanja i nagrađivanje mirnog ponašanja. Kada pas skoči, vlasnik ne treba da ga gura kolonom, viče ili se igra, jer i negativna pažnja može biti nagrada. Bolje je okrenuti se, sačekati da pas stane, pa ga tek tada pomaziti ili nagraditi. Kod dočeka gostiju, pas može da bude na povodcu ili u drugom prostoru dok se ne smiri, a zatim da bude pušten uz nadzor.

Za pse koji se previše uzbude pri stavljanju ogrlice ili povodca, treba uvesti mirnu rutinu. Povodac se ne stavlja dok pas skače i vrti se, već kada sedne i smiri se. Ako je potrebno, povodac se stavlja unapred, pa se izlazi tek kada se pas umiri. Nagrada može biti poslastica ili kratka igra. Doslednost je i ovde najvažnija: ako ponekad dozvolimo skakanje, a ponekad ne, pas neće znati šta se od njega očekuje.

Povodac i šetnja bez vučenja

Šetnja na povodcu je za mnoge vlasnike najveći izazov. Pas koji vuče može da bude opasan i za sebe i za vlasnika, posebno u saobraćaju. Učenje počinje kod kuće: pas treba prvo da se navikne na ogrlicu, pa na povodac, pa na kretanje sa povodcem u mirnom prostoru. Kratke šetnje i nagrađivanje kada pas hoda uz vlasnika postepeno daju rezultat. Kada pas počne da vuče, vlasnik može da stane, sačeka da se povodac opusti i tek onda nastavi. Nagli trzaji i vučenje često pojačavaju otpor. Bolje je menjati smer, usporiti i nagraditi psa kada se nalazi u željenoj poziciji.

Pomoćna sredstva kao što su davilica ili halti mogu biti korisna, ali samo uz pravilnu upotrebu i obuku. Davilica nikada ne sme da se koristi grubo niti da visi prenisko. Halti može pomoći kod pasa koji snažno vuku, ali ga treba uvoditi postepeno i uz pozitivno potkrepljenje. Nijedno sredstvo ne može da zameni obuku i doslednost. Ako pas vuče samo kada vidi druge pse ili divlje životinje, potrebno je raditi na socijalizaciji iz daljine, nagrađivati mirno posmatranje i postepeno smanjivati distancu. Komanda uz nogu uči se kroz kratke korake, uz nagradu i bez žurbe.

Strah od saobraćaja, liftova ili novih zvukova čest je kod šteneta. U tim situacijama vlasnik treba da ostane miran i da ne tepa psu preterano, jer se time može pojačati uverenje da je situacija opasna. Bolje je skrenuti pažnju na igračku ili hranu, postepeno izlagati psa novim iskustvima i nagrađivati hrabrost. Ako pas stane i ne želi da krene, ne treba ga vući silom. Treba sačekati, smiriti se, pa pokušati sa kratkim i jasnim koracima. Za pse koji pokazuju izražen strah, najbolje je potražiti stručnu pomoć.

Socijalizacija pasa i ljudi

Socijalizacija je jedan od najvažnijih delova vaspitanja pasa. Pas treba da nauči da mirno prolazi pored ljudi, dece, drugih pasa, bicikala, automobila i različitih zvukova. Socijalizacija ne znači da pas mora da se igra sa svakim psom i da prilazi svakom čoveku. Naprotiv, cilj je da pas bude miran, siguran i da zna kako da se ponaša u različitim situacijama. Preporučuje se postepeno izlaganje novim iskustvima, uz nadzor i bez prisile. Ako je pas uplašen, ne treba ga gurati u interakciju, već mu omogućiti da posmatra iz bezbedne distance i nagraditi mirno ponašanje.

Kod pasa koji laju na druge pse ili ljude, važno je otkriti udaljenost na kojoj pas može da ostane miran. Na toj udaljenosti vežba se posmatranje i nagrađivanje. Postepeno se distanca smanjuje, ali samo ako pas ostaje miran. Ako pas pređe prag uzbuđenja, treba se vratiti na veću udaljenost. Prisiljavanje psa da se igra sa drugim psima često nije dobra ideja, jer može da pojača strah ili agresiju. Bolje je dozvoliti kratke i mirne susrete, uz mogućnost prekida. Decu treba učiti kako da se ponašaju prema psu, a psa kako da bude miran u njihovom prisustvu. Nadzor je obavezan.

Agresija, režanje i zaštita hrane

Agresija prema ljudima ili drugim psima može imati različite uzroke: strah, bol, nesigurnost, teritorijalnost, zaštitu hrane ili igračaka, nedovoljnu socijalizaciju ili hormonske promene. Kada pas reži, to je upozorenje koje ne treba ignorisati. Kažnjavanje režanja može da ukloni upozorenje, ali ne i osećaj zbog kojeg pas reži, pa se problem može pretvoriti u direktan napad bez prethodnog znaka. Zato je važno da se pas ne kažnjava fizički, već da se smanji napetost i da se radi na poverenju.

Kod zaštite hrane, pas može da reži kada mu se priđe dok jede ili dok drži nešto što smatra vrednim. Rad treba da bude postepen: hranjenje u mirnom prostoru, dodavanje hrane u posudu dok pas jede, razmena predmeta za nešto vrednije i nagrađivanje mirnog ponašanja. Vlasnik nikada ne treba da izaziva psa, otima mu posudu ili ga kažnjava dok jede. Ako pas pokazuje ozbiljnu agresiju, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka za ponašanje pasa, jer nepravilne intervencije mogu da pogoršaju situaciju. Kod pasa koji su agresivni prema drugim psima, šetnje na povodcu, izbegavanje nepotrebnih susreta i postepena socijalizacija često su prvi koraci.

Lajanje: uzroci i rešenja

Lajanje je normalno ponašanje pasa, ali može postati problem ako je preterano ili ako uznemirava okolinu. Pas može da laje zbog teritorijalnosti, straha, dosade, usamljenosti, uzbuđenja ili potrebe za pažnjom. Prvi korak je utvrditi šta pokreće lajanje. Ako pas laje na buku iz hodnika, može pomoći maskiranje zvuka ili postepeno navikavanje. Ako laje kada ostane sam, potrebno je raditi na samousamljivanju. Ako laje zbog dosade, potrebno je više fizičke i mentalne aktivnosti. Vikanje na psa koji laje često pojačava problem, jer pas može da pomisli da i vlasnik laje sa njim.

Umesto vikanja, treba nagrađivati tišinu. Kada pas prestane da laje na nekoliko sekundi, dobija nagradu. Postepeno se period tišine produžava. Kod teritorijalnog lajanja, može pomoći preusmeravanje na komandu mesto ili sedi, uz nagradu. Ako je lajanje povezano sa strahom, potrebno je smanjiti izloženost zastrašujućem podražaju i raditi na desenzibilizaciji. Ako problem ne jenjava, stručna pomoć može da bude korisna, posebno ako pas laje noću ili kada je sam.

Samousamljivanje i destruktivno ponašanje

Psi su društvene životinje i mnogi ne podnose dobro samoću. Destruktivno ponašanje kada pas ostane sam može biti znak dosade, anksioznosti, preterane energije ili nedovoljne navike na samoću. Pas može da grize kablove, nameštaj, obuću, zavese ili da obara stvari. Prvi korak je da se pas fizički i mentalno iscrpi pre ostajanja sam. Šetnja, igra, trening i igračke za zaposlenje mogu da pomognu. Takođe, treba postepeno graditi vreme samoće: prvo nekoliko minuta, pa sve duže. Ostavljanje psa u bezbednom prostoru bez opasnih predmeta važno je dok se ne nauči da mirno čeka.

Kavez kao sigurno mesto može da pomogne kod nekih pasa, ali samo ako je uveden pozitivno. Pas ne treba da bude zatvoren u mali prostor ceo dan, niti da kavez bude kazna. Ako je pas već navikao na kavez, ostavljanje kratkih igračaka ili predmeta za žvakanje može da mu pomogne da se smiri. Ignorisanje psa kada se vrati kući, dok se ne smiri, takođe može da smanji uzbuđenje. Ako pas pokazuje paniku, cviljenje, grebanje vrata ili uništavanje prostora, potrebno je potražiti pomoć stručnjaka, jer može biti reč o separacionoj anksioznosti.

Zdravlje, vakcinacija i preventiva

Vaspitanje pasa ne može se odvojiti od zdravlja. Redovna vakcinacija, revakcinacija, zaštita od parazita i veterinarski pregledi osnova su odgovornog vlasništva. Štene ne treba izvoditi u rizične sredine pre nego što završi propisanu vakcinaciju, ali to ne znači da ne treba da se socijalizuje. Bezbedna socijalizacija može da se odvija kod kuće, u dvorištu ili u kontrolisanim uslovima. Kalcijum, kvalitetna hrana i pravilna ishrana važni su za rast kostiju i zuba. Pas koji gloda kamenje ili lize zidove može imati nedostatak minerala, ali i dosadu ili naviku. U svakom slučaju, takvo ponašanje treba pratiti i po potrebi se konsultovati sa veterinarom.

Redovna nega, četkanje, kupanje i pregled ušiju i šapa pomažu da se rano uoče problemi. Sterilizacija ili kastracija mogu imati uticaja na neka ponašanja, ali nisu čarobno rešenje za sve. One mogu da smanje određene hormone i rizike, ali osnovno vaspitanje i dalje ostaje ključno. Odluku o sterilizaciji ili kastraciji treba doneti uz veterinara, uzimajući u obzir uzrast, rasu, zdravstveno stanje i životne uslove.

Različite rase, različite potrebe

Svaka rasa ima svoje karakteristike, ali nijedna rasa nije izgovor za loše ponašanje. Radne rase, lovački psi, pastirski psi i polarne rase često imaju visok nivo energije i potrebu za aktivnošću. Ako te potrebe nisu zadovoljene, pas može da postane nemiran, da grize, laje, vuče ili beži. S druge strane, i manje aktivne rase mogu da imaju izraženu potrebu za društvom i rutinom. Važno je prilagoditi obuku rasi, uzrastu i temperamentu. Ono što funkcioniše za jednog psa ne mora da funkcioniše za drugog. Zato je posmatranje psa, strpljenje i prilagođavanje pristupa važnije od slepog praćenja univerzalnih saveta.

Pse koji su snažni i tvrdoglavi treba učiti od malena, jer se problemi sa vučenjem, skakanjem i grickanjem lakše rešavaju dok je pas mlad. Ipak, nikada nije prekasno za obuku. Odrasli pas može da nauči nove navike, ali je potrebno više strpljenja i doslednosti. Ako vlasnik nije siguran kako da pristupi problemu, stručna pomoć može da uštedi vreme i spreči pogrešne korake. Najbolji rezultati dolaze kada se obuka zasniva na razumevanju, a ne na kažnjavanju.

Dnevna rutina i plan vaspitanja

Dobra rutina smanjuje stres i kod psa i kod vlasnika. Dan može da počne kratkim izlaskom i obrokom, zatim sledi odmor, pa kratka obuka, igra i ponovo izlazak. Štene treba često da izlazi, dok odrasli pas ima stabilniji ritam. Obuka treba da bude kratka i zabavna, sa jasnim ciljem. Na primer, jedan dan se vežba dolazak, drugi dan hodanje na povodcu, treći dan mirno ponašanje pored ljudi. Nagrade treba da budu raznolike, jer pas brže uči kada ne zna šta ga tačno čeka, ali zna da je nagrada moguća. Doslednost svih ukućana je obavezna: svi moraju da koriste iste komande i ista pravila.

Vaspitanje pasa nije takmičenje i ne treba ga porediti sa psima iz okruženja. Neki psi brže uče, neki sporije, a neki imaju izraženiji temperament. Najvažnije je da pas napreduje i da se odnosi grade na poverenju. Kažnjavanje, vikanje i fizičke korekcije mogu da daju brz rezultat, ali često stvaraju strah i probleme koji se kasnije teže rešavaju. Pozitivno potkrepljenje, jasne granice i dosledna rutina dugoročno daju stabilnijeg i srećnijeg psa.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ako pas pokazuje ozbiljnu agresiju, napada ljude ili druge životinje, ne pušta predmete, nanosi povrede sebi ili drugima, ili ako se problemi ne smanjuju uprkos doslednom radu, potrebno je potražiti stručnu pomoć. Stručnjak za ponašanje pasa može da proceni uzroke i predloži plan. Isto važi i za izraženu anksioznost, separacione probleme, fobije od zvukova i situacije u kojima vlasnik ne može sam da obezbedi bezbednost. Pomoć nije znak slabosti, već odgovornosti. Ranim rešavanjem problema sprečavaju se ozbiljnije posledice.

Vlasnik treba da bude strpljiv, ali i realan. Promene se ne dešavaju preko noći. Pas uči kroz ponavljanje, iskustvo i posledice. Ako vlasnik reaguje mirno, dosledno i bez nasilja, pas će vremenom početi da razume šta se od njega očekuje. Najbolji odnos između čoveka i psa gradi se na poverenju, jasnim pravilima i ljubavi. Kada se to postigne, vaspitanje pasa prestaje da bude borba i postaje zajednički proces učenja i druženja.

Zaključak

Vaspitanje pasa je dug proces koji zahteva vreme, strpljenje i doslednost. Od prvog dana štene treba učiti rutini, granicama i pravilnom ponašanju, ali bez straha i nasilja. Vršenje nužde, grickanje, skakanje, lajanje, vučenje na povodcu i agresija problemi su koji se mogu rešavati ako se razumeju uzroci i ako se koristi pozitivno potkrepljenje. Ključne reči svakog uspešnog vaspitanja su nagrađivanje, pravovremena korekcija, doslednost i razumevanje. Pas ne treba da bude uplašen da bi bio poslušan; treba da zna šta se od njega očekuje i da ima motivaciju da sarađuje. Uz pravilnu ishranu, socijalizaciju, šetnju, igru i stručnu pomoć kada je potrebna, većina pasa može da postane stabilan, miran i poslušan član doma. Najvažnije je ne odustajati i ne koristiti kaznu tamo gde je potrebno strpljenje.